Kapetanski rit proizvede godišnje oko 1000 tona konzumnog šarana.

Šaran (latinski Cyprinus carpio) pripada familiji Cyprinidae (porodici šarana), najvećoj familiji slatkovodnih vrsta riba u svetu. Jedna je od najviše gajenih slatkovodnih vrsta riba u svetu. Od ukupne proizvodnje ciprinida u svetu, proizvodnja šarana čini 18%. Od pedesetih godina prošlog veka, pa sve do danas beleži se stalni rast šarana na globalnom nivou, tako da se danas u svetu proizvodi preko 4 miliona tona. Šaran se proizvodi u velikom broju zemalja, pre svega azijskog i evropskog kontinenta. U evropskim zemljama šaran, predstavlja najznačajniju ciprinidnu vrstu riba. Proizvodnja u Evropi je bila najveća 1990. godine, kada je proizvedeno preko 402 000 tona ove vrste. Političke promene u istočnoj Evropi uslovile su drastični pad proizvodnje šarana na 125 274 tona u 1997. godini, da bi potom došlo do delimičnog oporavka proizvodnje ove vrste, ali u manjoj količini od one iz devedesetih godina prošlog veka. Za razliku od konstatovanog trenda rasta proizvodnje šarana u istočnoevropskim državama, količina proizvodenog šarana u zemljama Evropske Unije se kreće između 60 000 i 80 000 tona, sa Poljskom, Češkom i Mađarskom, kao najvećim proizvođačima šarana među članicama Evropske Unije.

Proizvodnja šarana u Srbiji se u poslednjih 15-tak godina odvija na površinama između 6 192 (2019.) i 8 940 ha (2010. godine), - prema zvaničnim podacima RZS. Količina proizvedenog konzumnog šarana, prema zvaničnim podacima RZS se kreće između 4 100 (2017. godine) i 7 300 tona (2010.), a što ne podmiruje potrebe stanovništva u Srbiji. Rastuće potrebe za ovom vrstom ribe, se dodatno podmiruju uvozom šarana iz Češke, Mađarske, Hrvatske i drugih evropskih zemalja. Iako se u nekim zemljama u svetu, a poput zemalja sa američkog kontinenta, šaran smatra korovskom ribom, u evropskim i azijskim zemljama šaran je sve omiljenija vrsta ribe na trpezi čoveka. Razloge u velikoj meri treba tražiti u činjenici da je u proteklih dve decenije, a kada je došlo do naglog rasta proizvodnje šarana u svetu, tehnologija gajenja ove vrste u velikoj meri unapređena. Naime, korišćenje sve kvalitetnijih koncentrovanih hrana su u velikoj meri uticali na kvalitet mesa šarana, a koji se prema najvažnijim parametrima kvaliteta (procentu proteina, količini i sastavu masnih kiselina, količini mineralnih materija i vitamina) približio, a neke po kvalitetu i prevazišao, najtražnijim i najkvalitetniji vrstama slatkovodnih riba. U Srbiji, šaransko ribarstvo ima dugu tradiciju i značajnu ulogu u ishrani stanovništva. Prema nekim podacima, prvi ribnjaci u Srbiji su izgrađeni još u 13. veku za potrebe manastira.